HoReCa i korona – posledice i oporavak
Nakon ukidanja vanrednog stanja, restorani, barovi i hoteli otvorili su svoja vrata gostima, ali situacija nije preko noći postala ružičasta. Naprotiv, “dan posle” tek je počeo. Biće ovo dug period oporavka koji, nažalost, jedan deo HoReCa sektora verovatno neće preživeti. Iz dana u dan menjaju se mere, dodaju preporuke i pravila, ali i otvaraju nove mogućnosti. Samo oni koji budu dovoljno brzi, fleksibilni i koji su promišljeno pripremili nove strategije, izaći će kao pobednici iz ove situacije.
Korona nas je naterala da presložimo prioritete, odreknemo se luksuza i fokusiramo se na zdravlje. Pa kako se onda u takve uslove uklapaju putovanja, odlasci u klubove, ručak u restoranu? Ide li provod uz maske, distancu i dezinfekcioni gel?
Grube procene kažu da bi šteta koju će srpski hotelijeri pretrpeti do kraja godine mogla da iznosi oko 300 miliona evra. Kod restorana je situacija nešto povoljnija, iako su i oni doživeli pravi cunami. Ključna pitanja koja će gosti sebi postavljati u narednom periodu biće – da li je bezbedno da odem i da li ću moći da se opustim i uživam kao do sada. U skladu sa tim, turistički i ugostiteljski objekti trebalo bi da prilagode svoje poslovanje i kreiraju strategije za novu-staru realnost.
Hoteli
Šta god da vam se učinilo dok ste tokom leta gledali slike mnogobrojnih gostiju sa najposećenijih destinacija u Srbiji, činjenica je da su mesec ili dva dobrog poslovanja zapravo samo kap u “mrtvom moru”. Hotelijeri, pre svega u Beogradu, po zlu će upamtiti 2020, godinu kada je turizam paralisan. Ono što je dobro, jeste činjenica da se u ovoj industriji poslovanje posmatra na desetogodišnjem nivou, tako da uticaj jedne loše godine neće biti toliko izražen, pod uslovom da se problemi ne nastave dugoročno. Sajamski, manifestacioni i kongresni turizam biće sektori kod kojih će kriza najduže trajati. Hoteli koji su deo većih lanaca ili franšiza i imaju jak sistem iza sebe, brže će se oporaviti – sa druge strane, početnici u biznisu i mali igrači moraće dobro da pritegnu kaiš.
Udruženja ubrzano rade na projektima koji će obezbediti dobru bazu za trenutak kada međunarodni turizam ponovo oživi. Tako su HORES i Turistička organizacija Srbije krajem avgusta pokrenuli projekat „Čisto i sigurno“ (Clean & Safe). Reč je o programu sertifikacije hotelskih i ugostiteljskih objekata po preporukama domaćih i svetskih zdravstvenih institucija, sa ciljem da boravak gostiju bude bezbedan i da se Srbija predstavi kao sigurna destinacija.
Restorani
Svi koji su živeli prvenstveno od poslovnih ručkova, organizacije proslava i sličnih događaja teško su pogođeni. Oni u nekom skorijem periodu nemaju mnogo čemu da se nadaju.
Kod ostalih će sve zavisiti od slučaja do slučaja. Kao sjajna reakcija restorana na krizu pokazala se dostava hrane na kućnu adresu, čemu se okrenuo ko god je ikako mogao. Restorani su i do sada bili pod lupom sanitarne inspekcije, te su u ovom segmentu najviše edukovani, ali će nivo morati da drže na još višoj lestvici. Dodatni sanitarno-higijenski standardi (koji svakako jesu trošak) za goste su plus, budući da su ugostitelji morali da poprave uslove u toaletima, unaprede sisteme čišćenja, kao i da obezbede dovoljno prostora i razmak između stolova. Oni koji imaju velike bašte, bili su u znatno povoljnijem položaju.
Iako nam je “kafana u genima”, zdravstvene i finansijske prilike diktiraće trendove. Pitanje je da li će se navike potrošača i njihove platežne mogućnosti promeniti toliko da će poseta da izostane u obimu da poslovanje bude rentabilno.
Kafe barovi
Lokalne kafeterije mogle bi da dožive pravi bum. Eksperti kažu da se u narednom periodu može očekivati trend povratka u objekte gde nas uz “kafu ili pivo u kafiću” – kojih se naš narod zaista teško odriče, čekaju poznata lica i gde se kreće isti krug ljudi, što je u doba korone veoma važno. Ono što bi moglo da bude problematično kod ovakvih lokala jeste njihova veličina jer – socijalna distanca.
U danu kada je ovaj tekst nastao, stigla je i vest da je rad kafića i restorana u zatvorenom produžen do 23 časa – uz “veliko podozrenje”. Čeka li nas novi talas krize ili talas oporavka? Samo od toga zavisiće i budućnost HoReCa sektora.