Pod turskom vlašću proizvodnja vina stagnira, a u periodu austrijske vlasti (1718-1739) Srbija ima najmanje vinograda, zasadi su bili na samo 4.200 hektara. Ipak, sledi veliki procvat vinarstva na teritoriji cele Srbije. Velike promene dolaze 1848. godine, osnivanjem “Navipovog” podruma kada počinje organizovana proizvodnja vina u Srbiji. Po popisu iz 1867. u Srbiji je bilo zasada vinograda na 32.880 ha, a po popisu iz 1887. na 81.000 ha.

Habzburška vladavina je oživela zanimanje za vino. Kažu da je karlovački aromatični bermet omogućio sprovođenje srpskih privilegija na bečkom dvoru. Pričalo se da su, kada god je trebalo rešiti neki nesporazum ili izboriti neku povlasticu, iz Sremskih Karlovaca u Bečki dvor putovali paketi bermeta. Marija Terezija je, kažu predanja, bila posebno slaba na bermet. Kada je želela da obraduje londonski dvor, ona bi slala flaše mirisnog karlovačkog vina spravljanog od oko 27 vrsta lekovitih biljaka. Legenda kaže da je carica bila toliko oduševljena ovim napitkom, da je Karlovčane oslobađala vojske kako bi na miru mogli da ga prave. Vina sa Fruške gore su postala cenjena u celoj Evropi pa su već u 18. veku izvožena u sve važnije gradove.

Od sedamdesetih godina 19. veka iz Negotinske krajine se izvoze kvalitetna vina u Francusku, Austrougarsku, Nemačku, Rusiju, Švajcarsku, Rumuniju i druge zemlje. Vino je putovalo preko pristaništa u Radujevcu, brodovima do Bordoa.

Krajem 19. i početkom 20. veka najznačajnije vinske zone su: oko Smedereva, Krajina, Župa, okolina Jagodine, Fruška gora, Vršac... Najpoznatija vina su krajinsko crno, začinak, smederevsko belo, jagodinska ružica, bermet, skadarka.

Centralna Srbija dolazi u centar vinarske karte Srbije kada su Kralj Petar I Karađorđević i njegov sin Aleksandar početkom 20. veka na brdu Oplenac kod Topole podigli na desetine hektara vinograda i podrum u kome su se proizvodila vrhunska vina. U okolini je postojala i Venčačka vinogradarska zadruga koja je bila poznata po proizvodnji penušavog vina.