Novembar je mesec kada lenja popodneva počinju da mirišu na prvi sneg, pitu sa dulekom i kuvano vino. Englezi uživaju u mulled wine, Nordijci piju glögg, Holanđani bisschopswijn, Francuzi vin chaud, Bugari греяно вино, Mađari forralt bor, Nemci i Austrijanci glühwein. Italijani ga – iz nekog potpuno nepoznatog razloga – zovu „po francuski“ vin brulé, što bi u bukvalnom prevodu bilo sprženo vino. Iako nema pouzdanih podataka, veruje se da su Rimljani prvi došli da ideju da vino začine i stave na vatru, kako bi zagrejali promrzle legionare u pohodu na severu Evrope.

Sme li se u časopisu o vinu uopšte pisati o kuvanom vinu? Vinski čistunci često beže od ovog napitka, jer ih asocira na vino najnižeg kvaliteta, kombinovano sa jeftinim začinima i „dorađeno“ istim takvim žestokim pićem, što je najkraći put do glavobolje i mučnine. Kakva nepravedna ocena! Ukoliko se ovom zimskom napitku pristupi kao onome što bi trebalo da bude – a to je topli koktel od vina, koji ne trpi loše sastojke, otvara se široko polje za uživanje u raskošnim aromama.

Prvo i osnovno pravilo kaže da za kuvanje vina (kao i, uostalom, za kuvanje jela sa vinom) ne smete koristiti vino koje inače ne biste popili. To ne znači da (pomerite se s mesta!) treba da skuvate neku vrhunsku buteljku! Biće dovoljno da se opredelite za jednostavno, pristupačno, ali solidno crveno vino. Loše vino će kuvano samo biti još gore. Čuveni magazin Wine Enthusiast navodi još nekoliko saveta: odaberite crveno vino koje ima jaku voćnu aromu, nema jake tanine i nije odležavalo u hrastu.