UREĐENJE ENTERIJERA

Jednostavnost sa primesama “funkcionalnog dizajna”

14Jun
2018

Autori arhitektonsko-dizajnerskog studija Studio Fluid, između ostalog, potpisuju enterijere Moritz Eisa, kluba The Tube, splava Sloboda, restorana Sheher i Dukle beach lounge, barova Mladost, Ludost, DisCo grill Radost. Razgovarali smo sa arhitektama tog studija Nevenom Pivić, Vanjom Otašević, Zoranom Vasić i Tijanom Vitomir. Evo šta nam one mogu reći o uređenju enterijera ugostiteljskih objekata.

Koliko je i zbog čega važno da se konsultuje arhitekta kod pripreme novog ugostiteljskog objekta?

-Kod pripreme ugostiteljskih objekata postoji mnoštvo faktora koji mogu da utiču na njegovu kasniju (ne)uspešnu upotrebu. Konsultacija sa arhitektom je bitan segment u nizu priprema sa kojim se potencijalni investitor susreće pri započinjanju takvog poduhvata. Investitori ugostiteljskih objekata su najčešće upućeni u potrebe tržišta za raznim sadržajima tog tipa, ali ono što im nedostaje je da svoje zamisli i ideje ubace u prostorni kontekst. To je trenutak u kom investitori dolaze po pomoć, takođe i mesto gde arhitekte mogu da izraze svoju kreativnost.

O čemu treba voditi računa kada je projektovanje ugostiteljskih objekata u pitanju?

- Kod projektovanja ugostiteljskih objekata treba voditi računa ne samo o željama investitora već i o navikama budućih posetioca/korisnika prostora. Ugostiteljski obijekti predstavljaju dodatni iskorak u projektovanju u odnosu na rezidencijalnu arhitekturu.

Koliko kontekst vremena utiče na dizajn? Koliko investitori u Srbiji prate trendove? Šta je sada “u modi”?

- Vreme u današnjoj eri ima mnogo širi kontekst nego ikada pre. Danas ne morate da potrošite vreme i otputujete negde da biste nešto videli, unapredili svoja saznanja. Većina stvari je na dohvat ruke istog trena nakon što se proizvede. U tački u kojoj se nalazite u svakom trenutku vas obasipaju ogromne količine informacija. To naravno ima svoje dobre i loše strane. Najveći izazov je razvrstati informacije i razdvojiti bitne od nebitnih. U takvom okruženju ne postoje jasno definisani trendovi. Postoje velika prelivanja i razvodnjavanja trendova. Čini nam se da je to stvorilo otvoreno tržište i, u neku ruku, dalo podjednaku šansu svakom da forimira sopstveni trend ili modu. Ako definišemo modu kao veliko šarenilo i raznovrsnost, onda mogu da kažem da Srbija prati trendove, pre svega Beograd, gde postoji za svaki ukus po nešto.

Kako biste objasnili svoj stil u dizajnu? Da li imate zaštitni znak u svojim projektima?

Najbolji zaštitni znak su zadovoljni klijenti. Nemamo konkretan stil u dizajnu i arhitekturi, bar ne da smo svesne. Pre projektovanja prolazimo iscrpno istraživanje želja klijenta i realnih okolnosti, nakon čega se trudimo da logički uskladimo želje sa mogućnostima, a da pri tom ne narušimo funkciju. Težimo ka jednostavnosti sa primesama “funkcionalnog dizajna” . Lepo dizajniran prostor ujedno mora da bude i logičan u svojoj funkciji i eksploataciji.

Koje boje, teksture i komadi nameštaja su vam omiljeni u projektovanju? Da li postoje određeni arhitektonski elementi koji se ponavljaju kao motiv u vašem stvaralaštu?

Na materijalizaciju u arhitekturi utiču razni konteksti prostora. Bilo da je to sadržaj, funkcija, pozicija itd. Nije moguće definisati poseban materijal ili element kao motiv koji se prožima u našoj arhitekturi. U zavisnosti od projekta i (ili) klijenta, a i našeg senzibiliteta krećemo se od toplih do hladnih materijala, od svetlih do tamnih tonova, od mekih do grubih tekstura… Sve je stvar interpretacije. Mnogo lakše je možda reći - šta je to što nije motiv u našoj arhitekturi nego šta jeste. Svaki projekat je priča za sebe, a na nama je da uvek unesemo neku novinu, iznenađenje za investitora, a na obostrano zadovoljstvo.

Da li je originalnost i atraktivnost uvek dobra opcija?

Šta podrazumevaju pojmovi originalno i atraktivno? Postoji veliki broj potpitanja koja bi mogla da se postave na pitanje da li su originalnost i atraktivnost dobra opcija. Naravno, rešenje koje je nastalo pod parolom originalnosti i atraktivnosti, a po svaku cenu, ne može da se smatra dobrim rešenjem. Pre bismo dizajn i arhitekturu klasifikovali u okvirima dobrog (funkcionalnog) i manje dobrog (nefunkcionalnog) rešenja, a originalnost i atraktivnost su subjektivne kategorije.

IZVOR FOTOGRAFIJA:
LIČNA ARHIVA - STUDIO FLUID
Prethodni PostBackSledeći Post