Smatra se da je nastao u Engleskoj krajem 19. veka i da je popularizovan u Sjedinjenim Američkim državama tokom 30ih godina 20. veka u hotelima i to iz razloga što su nekada restorani bili zatvoreni nedeljom, pa su hoteli svojim gostima koji tu odsedaju morali da ponude bogatu trpezu kada se naspavaju i to u periodu kada je previše kasno za doručak, a rano za ručak.

Ne zna se da li je branč nastao kao lovački doručak, kao posledica toga što su ljudi počeli sve više da cene vikende i kasnije buđenje tokom neradnih dana ili iz nekog trećeg razoga.

Samo ime mu je složenica engleskih reči doručak (breakfast) i ručak (lunch). Kakvo je ime takva je i ponuda. Na meniju se nalaze svakakve đakonije karakteristične i za doručak i za ručak. Posebno je umeće kuvara da napravi meni koji će zadovoljiti sve ukuse i biti sastvljen od predjela i salata, laganijih do onih težih jela, mesa i povrća, selekcije peciva, slatkiša.

Branč se uglavnom služi u periodu između 11 i 16 časova i najčešće je u vidu bafea odnosno švedskog stola. Raj za goste, a veliki izazov za ugostitelje i kuvare jer potrebno je osmisliti ceo koncept i meni koji će privući goste i učiniti da se oni uvek vraćaju. Neki restorani su se odlučili da branč ponude samo nedeljom dok su drugi ponudu produžili na oba dana vikenda. Prvi branč u Beogradu poslužen je 1990. godine u hotelu Intercontinental a danas je u ponudi mnogih restorana u gradu. Ponuda je raznolika od povoljnijih varijanti do onih skupljih u ekskluzivnim restoranima naše prestonice. Svakako i jedna i druga opcija imaju svoju klijentelu iz nedelje u nedelju. U svetu je branč odavno popularan, ali na velika vrata je ušao i na naše tržište i postaje sve masovnija navika gostiju i česta ponuda naših restorana.