Druženje, zabava i atmosfera u restoranima su nekad bili jednako važni kao i hrana. Danas se to menja. Usled straha za očuvanje zdravlja, kao i državnih restrikcija, dostava hrane je postala pravi hit. Sve je više službi za dostavu, a brendirani bicikli, motori i dostavna vozila samo zuje gradskim ulicama.
S obzirom na potrebe modernog čoveka, koji zbog brzog tempa ne stiže da sprema ručak, a želi da se hrani zdravo, dostava hrane će rasti i u narednom periodu. Prema BusinessWire-u, očekuje se da će globalno tržište dostave hrane doseći granicu od 154,34 milijarde dolara do 2023. To znači da je ovo najbolje vreme za pokretanje sopstvene robne marke za distribuciju hrane. Sa druge strane, činjenica je i da nisu svi restorani ravnopravno učestvovali u “igri dostave”. Oni koji su se ranije fokusirali na dostavu prolaze mnogo bolje od onih koji su donedavno više ili isključivo bili usredsređeni na ručavanje. Šta kažu dostavljači hrane u Srbiji? Zašto bi restorani trebalo da se odluče za ovu vrstu usluge?
- Partnerstvo sa servisom Donesi ne zahteva nikakva početna ulaganja, a uslovi zavise od modela preko kojeg sarađujemo sa restoranima. Donesi na svojoj platformi u Srbiji broji više od 1.600 restorana, među kojima su oni koji imaju i svoju dostavu, kao i oni koji je nemaju, te koriste našu uslugu - kaže Anja Đurić, marketing menadžer.
Dodatno, Donesi svojim klijentima nudi uslugu dostave, vidljivost i marketing na svojim kanalima koje prati više od 100.000 ljudi.
- Našu platformu koristi više od 300.000 korisnika u preko 30 gradova u Srbiji – kaže Anja Đurić.
Ona dodaje da je u prvim danima vanrednog stanja veliki broj restorana zatvoren, gotovo 50%.
- Restoranima koji nisu prestajali da rade svakako se povećao obim posla, jer je dostava bila jedina opcija. Kako su mere popuštale, tako su se i restorani ponovo aktivirali, a rast je i dalje prisutan i prati naš standardni godišnji rast.
Prvi telefon u Beogradu zazvonio je u „Tri lista“, prva sijalica zasijala u „Proleću“, a prvi sajam knjiga održan u „Kolarcu“, daleke 1893. U prvobitnoj kafani na Pozorišnom trgu održavale su se i projekcije filmova, a publika je sedela za kafanskim stolovima, između kojih su se „šunjali“ konobari. U ovoj zgradi, početkom 20. veka, bila je smeštena i prva pošta u srpskoj prestonici.
Iz službe Wolt objašnjavaju da benefit dostave možemo uporediti sa jednim kompletnim redom stolova sa gostima, na iste troškove rente, održavanja i troškova personala.
- Drugi benefit je visoka vidljivost na platformi koja je sinonim za prepoznavanje kvaliteta, kao i kompletna marketinška podrška kroz Wolt-ove i druge plaćene kanale komunikacije – navodi Marina Mandić, marketing menadžer.
Ona objašnjava da u njihovom sistemu postoji selekcija restorana sa kojima sarađuju.
- To su restorani svih kategorija, od kuhinja brze hrane, preko internacionalnih restorana, do fine dining-a, ali sa jedinstvenim kriterijumima - kvalitetno priremljena hrana, dobro korisničko iskustvo i visok nivo higijene. Obaveza restorana je da uvek priprema hranu na najbolji mogući način, kao i da poštuje vreme pripreme, dok je obaveza Wolt-a da dostavi hranu u najboljem mogućem stanju kroz optimalno vreme i visok nivo usluge.
Proces bodovanja restorana je, kako objašnjava, takav da najpre prave i biraju meni, koji nekada uključuje i savetovanje restorana, posebno onih koji prvi put šire biznis van svojih prostorija.
- Nakon toga sledi profesionalno slikanje menija, radi što bolje promocije restorana, kao i korisničkog iskustva. Na samom kraju pripremnog procesa, restoran dobija trening i tehničku podršku sa kojom prolazi kroz ceo proces, kao i pomoć u svakom trenutku i kasnije tokom saradnje.
Marina Mandić kaže da je Wolt najviše porastao tokom vanrednog stanja, kada je bio uveden policijski čas.
- Nakon vanrednog stanja nastavili smo da rastemo u pogledu porudžbina, novih korisnika, ali i restorana.
Evo nekih trendova u dostavi hrane čiji ćete biti svedoci u narednim godinama.
1. Dostava dronom
2. Dostava robotom
3. Naručivanje uz pomoć virtuelnog asistenta
4. Virtuelne kuhinje
5. Dostava padobranom