Inspirisana misterioznim hedonistom i svetskim putnikom, o čijim će navikama i ukusima Beograđani i njihovi gosti tek čuti mnoge zanimljivosti, krajem novembra, nedaleko od opštine Novi Beograd, otvorena je Pizzeria Patrick.
Ovaj nesvakidašnji kutak podeljen je na dva nivoa. Donji, uz veliki bar i šank, omogućava gostima da se opuste i na miru popiju piće, dok na gornjem stižete u pravi mali raj za hedoniste. Zahvaljujući konceptu „open kitchen“ koji nije tako čest kod nas, gosti mogu sesti za šank, videti kako se pripremaju specijaliteti i uživati u raskošnim mirisima. U opremanju je velika pažnja posvećena svim detaljima. Tako su ovde stolice unikatne, plafon je u drvetu, zidovi su prekriveni muralima...
- 13 godina sam živeo u inostranstvu, putovao po svetu i bavio se ugostiteljstvom i bilo mi je izuzetno zanimljivo koliko je „ulična hrana“ – pice, paste, palačinke,vafli itd, počela da bude zastupljena u ozbiljnim, modernim lokalima u Njujorku, Parizu... – otkriva nam na početku razgovora vlasnik Aleksandar Mladenović.
Ko je Patrick i kako vas je inspirisao da otvorite piceriju sa njegovim imenom?
- Patrick je hedonista sa Mediterana koji je mnogo putovao, godinama živeo u Italiji i Francuskoj... Obilazio je gradove, skupljao recepte, pratio šta se dešava sa picom, istraživao koje brašno može da se koristi, kako testo treba da izgleda, analizirao kako može da se upari sa različitim namirnicama. Privlačili su ga kremovi, šlag, voleo je da ispija kafu, da proba palačinke, da meša nutelu sa jagodama, malinama, palačinke sa likerima, interesovao se za vafle... Došao je u Beograd, gde smo se i upoznali i družili. On nam je dao neke svoje recepte, kao i ideju za ovakav koncept.
Po čemu je vaš jelovnik jedinstven?
- Kvalitet namirnica nam je bio na prvom mestu, pa se zbog toga jelovnik sastoji od tridesetak jela. Fokusirali smo se na testo - napolitansku picu, koja je tanka, ukusnija i lagana, zatim palačinke – klasične, francuske ili palačinke sa likerima, kao i vafle, za koje smo recept dobili od Patricka. Pravimo i domaće kremove, rafaelo, snickers i krem od pistaća, sa smanjenom količinom šećera. Koristimo namirnice iz Italije, do kojih nije tako lako doći – od mocarele, preko pršute, šunke, pa sve do brašna koje je najkvalitetnije na tržištu, različitih pečuraka, ali i nekih specifičnih proizvoda, poput recimo artičoke koje je jako popularna u Italiji.
Pored dobre hrane, gostima nudite i raznovrsna pića. Šta biste izdvojili?
- I za pića koristimo najkvalitetniji alkohol, kao i originalne italijanske likere. Izdvojio bih domaći limuncello koji se čuva u velikim bokalima izloženim u šanku. Na bazi vodke je, dodaje se kora limuna, posle deset dana malo šećera i na kraju bosiljak. Uz picu bih preporučio čašu belog vina, dok bi palačinke ili vafl trebalo začiniti upravo limuncellom. Tu su i bellini (prosecco sa pireom od breskve), rossini (prosecco sa pireom od jagode), kao i aperol spritz, ali i klasični kokteli, kao što su negroni ili espresso martini. Naravno, i lavazza organska kafu umerenih nota, jer imamo jako dobar blend.
S obzriom na celokupnu situaciju, opredelili ste se da pružate i uslugu dostave. Šta još imate u planu?
- Novitet će biti i flaširani kokteli koje ćemo ponuditi uskoro. Takođe, dalje ćemo razvijati i kuhinju, pre svega francusku i italijansku. Imamo ideju i da se u ponudi nađu tri, četiri različite varijacije limuncella. Želeli bismo da prenesemo još neke Patrickove ideje, pa bi tako ponedeljkom bilo negroni veče sa velikom negroni fontanom, ali su nam u planu i specijalne promocije, takođe po ugledu na njega, koje bi pratile sve ono što je ovaj hedonista radio na nedeljnom nivou.
