La Piazza restoran na Vračaru otvoren je 2007. godine u saradnji sa Fabiom Rondelijem, čuvenim pica majstorom iz bolonjske škole koji je tada postavio kuhinju i celu piceriju i na tim temeljima rade i danas.
- Početak je naravno lakši kada uz sebe imate vrhunskog znalca i priznatog stručnjaka u svojoj oblasti. Fabio je svoje znanje preneo na naše prve pica majstore, a i dalje po potrebi dolazi u Srbiju da obučava nove zaposlene, počinje priču Dragan Pavlović, direktor restorana koji u intervjuu govori o italijanskim restoranima La Piazza i Druga Piazza.
Odlučili ste se za autentičnost, da se u Beogradu pojača strast ka originalnim aromama iz Italije. Šta je to što nudite vašim gostima?
Prepoznatljivi smo po rimskom testu za picu koje je tanje i hrskavije od napolitanskog zamesa sa debljim testom i bordurama na pici i koje je u Beogradu dosta zastupljenije. Na početku smo u ponudi imali samo rimsko testo , ali od 2011. uveden je i napolitanski zames za goste koji preferiraju izdašnije i mekše testo. Atrakcija u našim restoranima je kombinovana pica koja se služi na daskama od jednog metra, a sastoji se od 3 ukusa iz naše ponude. Paste su ručno izrađene od organskih jaja i sa italijanskim brašnom, a možemo da se pohvalimo i najboljim tiramisuom u gradu. Kako bismo imali potpuno zaokruženu priču i autentične proizvode, gostima nudimo originalne recepte i najkvalitetnije sastojke koji mogu da se nabave na italijanskom tržištu.
Kako ste se odlučili za uređenje enterijera? Šta ste hteli da postignete?
Arhipro inženjering je firma koja je projektovala oba naša restorana i usmerila ih u pravcu originalnih enterijera Italije. U restoranu La Piazza na Vračaru, preovlađuju pastelne boje, drvo, cigla i nenapadni detalji. U Drugoj Piazzi je paleta boja malo tamnija kako bi se prostor sa veoma visokim plafonima vizuelno „zatvorio“.Cilj nam je bio da i u ovom segmentu prenesemo originalan duh Italije, da se gosti osećaju prijatno i udobno.
Zašto ste se odlučili za još jedan restoran? Koliko se restorani na Vračaru i u Beton hali razlikuju?
Hteli smo da približimo našu ponudu većem broju ljudi. Restorani imaju donekle drugačiju ponudu. Sektor picerije je ujednačen, u Drugoj Piazzi je sektor pasti malo manji nego na Vračaru, ali zato tu imamo veći izbor mesa koje uvozimo iz jedne od najvećih fabrika za proizvodnju i uvoz mesa u Italiji, sa kojom imamo dugogodišnju saradnju.
Restoran u Beton hali je dobitnik nekoliko priznanja. Recite nam nešto više o tome.
Izabrani smo od CafeBara Network-a u top 12 restorana za 2016. i 2017. godinu na šta smo veoma ponosni. Italijanska privredna komora iz Udina dodelila nam je plaketu o autentičnosti proizvoda regije Friuli što je do sada dobilo samo 10 restorana u svetu.
Šta je najvažnije da bi jedan restoran postao prepoznatljiv i izdvojio se od konkurencije koje je sve više?
Konstantan kvalitet proizvoda, usluga koja uvek mora biti na najvišem nivou i stalno usavršavanje. Dva do tri puta godišnje sa našim saradnicima iz Italije radimo obuke i osvežavamo ceo sistem. U Dugoj Piazzi pica majstor je rođen u Napulju, i pored iskustva sa izvora ima i 15 godina iskustva iz Amerike. Kvalitet, autentičnost i tradicija su putevi kojim mi idemo i po tome smo prepoznatljivi.
Koje je Vaše omiljeno jelo u restoranu?
Pica margarita sa rimskim testom!
Idemo u korak sa vremenom - prisutni smo na internetu i na društvenim mrežama. Bez toga se danas ne može.
Koliko je lokacija važna za jedan restoran?
Lokacija je naravno veoma bitna. Važno je koliko je prometno kao i koliko ljudi živi u okolini. To smo videli na primeru naša dva restorana. Gosti na Vračaru su uglavnom iz tog kraja. Sa druge strane, Beton hala je veoma prometna. To se itekako primeti u broju i strukturi gostiju.
Da li su strani turisti važni gosti za vas?
Beton hala je sama po sebi turistička atrakcija, pa je broj stranih gostiju ovde mnogo veći.Pored turista iz svih delova sveta, posećuju nas i gosti iz Italije kao i državljani te zemlje koji rade u Beogradu ili su članovi diplomatskog kora. Kako kažu, oni dolaze kod nas kada se užele kuće i italijanske kuhinje, a njihove hvale i sugestije su nam veoma važne i korisne.
Koliko je izazovno biti ugostitelj u Beogradu?
Definitivno je lakše bilo pre 11 godina kada smo počinjali. Bilo je manje konkurencije i životni standard je bio na višem nivou. Danas najveći izazov je kvalitetni kadar,koji često migrira u zemlje sa boljim zaradama, što je još izraženije u letnjem period zbog sezone u turističkim destinacijama. Ipak, mi se ne žalimo. Izborili smo se kvalitetom i uslugom da postanemo jedan od kultnih beogradskih restorana, a tako planiramo i da nastavimo.
