Ko je kriv za njeno postojanje, ko ju je prvi samleo i prelio vrućom vodom, ne zna se pouzdano. O nastanku kafe ispredaju se različite legende, a sigurno je jedino da je poreklom sa prostora današnje Etiopije. Tamošnje stanovništvo je, sve do 15. veka, bilo jedino koje je znalo za njene blagodeti, sve dok se Arapi nisu dosetili i preneli je u Aziju. Ostalo je – istorija.

Kako to i biva sa proizvodima koji su popularni širom sveta, kafa je tokom vremena dobila različite varijante, pa svaka zemlja ima svoj omiljeni način za uživanje u šoljici toplog napitka.

Novi trendovi malo po malo osvajali su i našu zemlju, pa su specijalizovane kafeterije gotovo na svakom koraku. Prošla su vremena kada ste, uz domaću, eventualno mogli da popijete espreso ili nes kafu. Danas, uz razne kombinacije sa sladoledima, šlagom, alkoholnim pićima, sirupima itd, tu su i najrazličitije vrste kafa sa inovativnim aromama, a sladokusci imaju prilike da uživaju u neobičnim kombinacijama.

No, u Srbiji se zna - kafa i dalje nije kafa, ako nije „turska“. Tradicionalnu kafu (koju zovemo i srpska, domaća, crna, ukuvana...) konzumira, prema nekim podacima, više od 80% stanovnika starijih od 18 godina. Jutarnja džezva malo se u kojoj kući preskače, a za šoljicom za buđenje slede kafa na poslu, kafa za druženje, kafa posle jela...Može li nova generacija kafopija, radih da probaju nove stvari, da prekine vremenom ovu tradiciju?

Istraživanja rađena tokom proteklih godina su pokazala da prosečna mlada osoba u Srbiji, starosti do 25 godina, kafu pije oko 10-11 puta nedeljno i to je napitak koji se, odmah posle vode sa česme najviše konzumira i pije u gotovo svim prilikama. Kao što je i očekivano, i mladi navode da kafu najčešće piju radi razbuđivanja, kao i u cilju podizanja energije.

Iako je ispijanje espresa, kapućina i instant kafa kod milenijalaca više zastupljeno nego kod drugh starosnih grupa, proizvođači kafe su jednoglasni u oceni da „turskoj“ u doglednoj budućnosti neće značajnije opasti popularnost. „Crna kafa“ na ubedljivom je prvom mestu i kod mlađe populacije, a kao jedan od razloga za to jeste i činjenica da je u našoj zemlji i dalje veoma jaka tradicija ispijanja prve porodične, odnosno jutarnje kafe kod kuće.

Ljubav prema domaćoj kafi ne isključuje uživanje u novim ukusima, a podela između starih i mladih u Srbiji pre svega se uočava u učestalosti - starija populacija češće konzumira „tursku“ u odnosu na mlađe i tako je generalno na svim tržištima regije - u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori... „Starijima“ se, ako je suditi prema šoljici, smatraju oni sa više od 40 godina. Sa prelaskom u petu deceniju najčešće se menja odnos „turske“ i drugih kategorija - dešava se da onaj ko je ranije bio potrošač instant kafe, prelazi na domaću, iz više razloga - jači i puniji ukus, percepcija kvalitetnijeg napitka, ali i cenovna pristupačnost.

Kafa je, kako stvari stoje, jedna od malobrojnih uživancija kod kojih moderno nije ugrozilo tradicionalno.

„Turska“ u Turskoj

Poznato je da je srpski način kuvanja „turske“ nešto sasvim drugačije od onoga na šta su Turci (koji, uzgred, mnogo više piju čaj) navikli. Tradicionalna kafa se i u Turskoj, u koju poslednjih decenija stiže sve više novotarija sa zapada, dobro drži. U mnogim delovima Istanbula otvoreno je na stotine radnji i kioska gde se prodaju različite vrste „moderne“ kafe, koja je dobro prihvaćena među omladinom. No, čini se da one ne mogu ugroziti stare kafane, po kojima je grad poznat. Kafedžije kažu da konzumiranje starinske kafe nije nimalo smanjeno od kako je počelo otvaranje kafića i kafeterija. Kako vele, sve zavisi od ukusa mušterije, ali i od situacije.