Koliko je jak odnos turizma i ugostiteljstva najbolje govori podatak da od ukupne potrošnje tokom putovanja preko 60% odlazi na ugostiteljske usluge. Sa druge strane za ugodan boravak turista zaslužna je i dobra ugostiteljska ponuda na lokaciji.
Živimo u doba ekspanzije turizma. Pre samo stotinak godina postojale su migracije iz siromašnih krajeva u bogatije i perspektivnije zemlje, ali turistička putovanja bila su ekskluzivna povlastica samo najbogatijih ili veoma retkih avanturista. Prosečan čovek se celog svog života kretao u radijusu od samo par desetina kilometara. Razvoj saobraćaja i industrije, jačanje građanske klase i srednjeg staleža doveo je pored ostalog i do razvoja turizma.
Na sumu novca koju turisti ostave u nekoj državi ili gradu, direktno utiče ugostiteljska ponuda. Luksuzni hoteli naplaćuju skupa noćenja, a poslednjih godina došlo je i do ekspanzije pansionskog smeštaja. Svaka usluga ima svoju ciljnu grupu, a putovanja su prilagođena svačijem džepu. Kada se gostima na svakom koraku serviraju ukusne đakonije, lokalni proizvodi, vesela atmosfera u kafićima, restoranima i diskotekama, neće odoleti da se ne upuste i ne prepuste, a samim tim i potroše više novca.
Lokalno stanovništvo poznatih turističkih destinacija, koje iako direktno ili indirektno profitira od popularnosti svog kraja može biti ugroženo velikim gužvama i visokim cenama. Obratite pažnju ako se nađete u Veneciji retko ćete videti lokalno stanovništvo u preskupim restoranima na Trgu Svetog Marka.
Koliko god bila perspektivna, turističko – ugostiteljska delatnost može biti prilično nesigurna, a sezonski karakter je samo jedan od faktora nestabilnosti. Napeta politička situacija, nebezbednost i loša reputacija određene oblasti učiniće neku lokaciju neatraktivnu turistima. Velike prirodne nepogode, cunami ili uragani, unazadili su neka od svetski poznatih, pretežno turističkih lokaliteta. Iako se neki teška srca slažu sa ovim, bez putovanja i restorana se može živeti pa ekonomske krize smanjuju broj putovanja i korišćenje ugostiteljskih usluga od strane gostiju i lokalnog stanovništva. Od organizacije velikih sportskih dešavanja kao što su Olimpijske igre ili prvenstva, naročito profitiraju hotelijeri i ugostitelji. Povećava se potražnja i cene rastu.
Na mnogim sajtovima posvećenim putovanjima i turističkim destinacijama pored preporuka za shopping, lokalitete koje treba obići, hotele u kojima vredi odsesti i zanimljivih mesta za predah, da se nešto popije i pojede, često se kao obavezna preporuka nađe i brza hrana. Tako u New York-u treba probati perece koje se prodaju na kolicima, a u Beogradu pljeskavice iz takozvane „Ulice gladnih“ ili burek sa jogurtom za doručak.
Ugođaj boravka u hotelu ili poseti nekoj turističkoj atrakciji biće veći ako u blizini postoje mesta na kojima se može osvežiti pićem, kafom ili dobrim obrokom i skupiti snagu za dalje obilaske.
Da zaključimo, ugostiteljstvo, uz saobraćaj, čini najznačajniju komponentu turizma. Sa porastom broja turista raste i prihod ugostiteljstvu. Situacija je jasna, korelacija je jaka. Na nama je samo da budemo dobri domaćini, da renome Srbije kao turističke destinacije nastavi da raste i da se dobar glas o nama širi.
Paradajz turisti se ne uklapaju u ovaj tekst i naša zapažanja. Ipak, da li ste znali da je ovaj izraz ušao u upotrebu ne zbog ljudi koji na putovanje ponesu od kuće hranu i piće koje će konzumirati tokom turističkog boravka, već zbog onih koji su, verovali ili ne, put Grčke nosili džakove paradajza, paprika i voće i tamo spremali zimnicu. Razlog ove seobe voća i povrća je ušteda struje kod kuće.
Srbija i Beograd su poslednjih godina na mnogim listama popularnih svetskih destinacija. Odlikuju nas prirodne lepote, zanimljivi gradovi, neobičan duh i bogata istorija, lepi ljudi, dobra hrana, gostoljubivost i ljubaznost, noćni provod o kome se priča, a ajvar, kajmak, rakija i kafana, jednom kada se probaju nikada se ne zaborave.