Testenina
put od hrane za iscrpljene pomorce, do prave kraljevske gozbe
06 Decembar 2019 | Zanimljivosti
put od hrane za iscrpljene pomorce, do prave kraljevske gozbe
Testeninu čine voda i brašno, te je veoma teško odrediti kad je tačno takva smesa postala rezanac. Testenine su zajednički naziv za više od 600 vrsta rezanaca različitih oblika. Danas, najmasovniju primenu u kuhinji imaju špageti, makarone, lazanje i flekice, u jelima poput pasta Karbonare, Bolonjeze, makarone sa sirom, rezancima sa paradajzom... Mnogi od nas na pomen testenine pomisle na italijansku kuhinju, a većina ljudi veruje da je ona i nastala tamo. Iako je testenina tradicionalno italijanska, ona u stvari ima veoma drevnu istoriju zbog koje je gotovo nemoguće znati ko je prvi smislio ovo jelo.
Veruje se da je presovano testo koje se seče u različite oblike i kuva pre serviranja nastalo u Aziji. Neki tvrde da ih je u Italiju iz Kine doneo Marko Polo tokom 13. veka. Ipak, činjenica da su testenine već stekle popularnost u drugim oblastima Italije tokom 13. veka, čini priču o Marku Polu malo verovatnom. Rezanci su postojali u Aziji mnogo pre nego što je Polo posetio Kinu. Arheolozi veruju da je centralna Azija najverovatnije prvo područje koje je proizvelo rezance pre više hiljada godina. Iz Azije je testenina putovala prema zapadu.
Način na koji je testenina stigla do Evrope je nejasan, mada postoje mnoge teorije. Neki smatraju da su nomadski Arapi odgovorni za dovođenje ranih oblika testenina na zapad. Prve dugačke rezance koji se kuvaju u vodi doneli su na Siciliju arapski osvajači u 7. veku.
Kada su u 16. veku Španci iz Amerike doneli paradajz, umak na bazi tog povrća postao je omiljeni dodatak testenini. I dan danas su pasta i paradajz savršeni spoj, jednostavno su stvoreni jedno za drugo.
Ako ste se ikad pitali zašto se većina domaćih testenina lepi tokom kuvanja, dok se svaka italijanska kuva kao od šale, odgovor je upravo u pšenici durum, bogatoj glutenom, koji pasti daje rastegljivost.
Rani španski doseljenici su među prvima u Ameriku doneli testeninu. Verovali ili ne, Thomas Jefferson je pomogao da se testenine vinu u nebesa. Tokom boravka u Parizu od 1784 - 1789, Jefferson je jeo ono što je nazvao makaroni... Tada je ta reč mogla da se odnosi na bilo koji oblik testenine. Toliko je uživao u jelu da se vratio u Ameriku sa dva kofera. Kada mu je ponestalo zaliha, stiglo mu je pojačanje preko prijatelja iz Napulja.
Tokom vremena, testenine su prešle put od hrane za iscrpljene pomorce, do kraljevske gozbe. I sam recept za testenine se menjao, iako i dalje dominira samo durum i voda, za pripremu testenina se danas koriste razna brašna, ali se dodaju i jaja, spanać, pa čak i sipino crnilo, koje joj pored izrazite crne boje daje i blagi ukus morskih plodova.
Mala škola u poznavanju testenine:
Reggia testenine
SCB je uvoznik i distributer testenina Reggia. Testenine Reggia se proizvode u fabrici u Caserti, Italija još od davne 1949. godine i današnja dnevna proizvodnja je čak 300 tona. Porodica Pallante je u četiri generacije uvek bila posvećenja svojoj misiji pružanja kvalitetnog proizvoda. Testenina se proizvodi od čistog durm pšeničnog brašna, vode i bez konzervansa jer sam proces sušenja daje proizvodu prirodni rok. Na srpskom tržištu su u ponudi špageti, pene, fusili, fetućini, testo za lazanje...
