Kada je Jovan Jovanović Zmaj, tada čuveni beogradski lekar zatražio adresu Đuri Jakšiću, koji je stanovao u staroj prizemnoj kući u Skadarskoj ulici, naš poznati pesnik je odgovorio: „Ne možeš ti to naći , daleko je, a kuća nema broja“. Tada je stvarno Skadarska ulica bila daleko, a danas se ona nalazi u srcu Beograda, samom centru grada. U toj krivudavoj ulici, najstarija i najčuvenija kafana je „Tri šešira“ – gde su naši najveći boemi najlepše dane provodili noću.

Ova stara kafana sa velikom cvetnom baštom, o kojoj se priča još od 1864. godine, postala je poznata u svetu poput pariskog restorana „Prokop“, londonske „Sirene“, rimskog „Greka“ ili praškog „Fleka“.

Prelomni događaj za istoriju Skadarlije se odigrao 1901. godine kada je srušena kafana Dardaneli, na mestu današnjeg Narodnog muzeja. Od tog trenutka Skadarlija postaje centar beogradske boemije.

Branislav Nušić beleži da je pre restorana „Tri šešira“ u toj kućici bila smeštena Dimovićeva radionica šešira. Oznaka ove firme u vidu tri plehana šešira više ulaznih vrata, ostala je na današnjoj kafani. Otud i to ime. U vreme kada se u taj kraj doselio Đura Jakšić, kafana „Tri šešira“ nije još bila omiljeno sastajalište umetničke boemije, već su tu najčešće svraćali trgovci, pekari, nakali, berberi, stolari abadžije...
A o njima svedoči i stari poetski zapis:

Prva gazdarica kafane „Tri šešira“ bila je neka Kata, udovica Petra Jovanovića. Najpoznatiji vlasnik bio je Stojan Krstić, sa ženom Natalijom. Po kazivanju starih Beograđana, gazda Stojan je voleo i poštovao umetnike, pesnike i glumce, a novčano je pomogao i otkrivanju spomen ploče na kući gde je stanovao pesnik Đura Jakšić.

Pesnik Jakšić, „Tri šešira“ je nazvao „vinskim vrelom“. Pritešnjen mnogim životnim nedaćama, čuveni pesnik često je tražio utehu u veselom društvu i dobrom piću, a pri nadahnuću prihvatao se i pera u kafani. Čuveni glumac Čiča Ilija Stanojević, koji je poput mnogih svojih kolega stanovao u Skadarliji, nazivao je kafanu “Tri šešira” - "drugom kućom".

Tokom 150 godina postojanja ove kafane, utehu u pesmi tražili su mnogi. Tu su uživali i dane provodili Tin Ujević, Branislav Nušić, Gustav Krklec, Čiča Ilija Stanojević, Raka Drainac. Restoran je imao čast da ugosti najeminentnije domaće i svetske ličnosti: Kralja Huana Karlosa, Džordža Buša, Pertinija, Vili Branta i druge. Svedočanstva o prijatnom boravku u restoranu čuvaju se u knjizi gostiju.