Makedonska ulica nekada je bila poznatija pod imenom beogradski Bermudski trougao. Legenda kaže da je ime nastalo jer su mnogi u njega zalutali i danima nisu uspevali da pronađu izlaz. Trougao su činile kafane Pod lipom, Šumatovac i Grmeč.
Potezu duž Makedonske ulice do palate Politika i Radio Beograda pečat su dali novinari i okolne kafane Zora, Grmeč, Bohinj, Šumatovac , Pod lipom... Za stolom uz kafu, nešto žestoko i sa pikslama koje ni najagilniji konobari nisu mogli da održavaju čistim pisali su se najbolji tekstovi i kreirala istorija jednog vremena. Ideje su retko nedostajale, a kada bi zafalilo novca, pilo se "na crtu". Кelner se čekao i po pola sata, a neki gosti bi otišli neusluženi.
Postojala je zvanična inicijativa da se taj deo grada nazove Novinarski trg, dok je nezvanično taj potez dobio ime Bermudski trougao. Kao što su se u tom nikad istraženom delu Atlanskog okeana dešavale mnogobrojne nesreće, smatra se da je trougao u Makedonskoj ulici bio tragičniji od svog imenjaka. Onaj ko uđe u njega teško je izlazio, barem ne trezan. Naime, trougao su činile kafane „Šumatovac”, „Grmeč” i „Pod lipom“, a kako se ovaj potez ukrštao sa onim novinarskim- između redakcija „Borbe“, „Politike“ i „Radio Beograda“- najčešći gosti bili su upravo novinari, ali i glumci i muzičari.
Nekada smeštena na uglu Kondine i Makedonske, kafana Pod lipom je bila prva tačka Bermudskog trougla. Bašta restorana bila je stvorena za kibicere. Tu su se sastajali novinari i saradnici Radio Beograda. Dešavalo se da jedan gost pije u isto vreme dva pića, ali jedno u "Lipi", a drugo u "Šumi"neprestano prelazeći široku ulicu koja deli ove dve "stranice trougla". Tako ništa i niko nije mogao da promakne...
U gustoj hladovni lipa restorana Grmeč moglo se uživati u tradicionalno dobroj kuhinji i kapljici. Posebnu zanimljivost činio je i veliki mural koji je oslikao Zuko Džuhmur, a hroničari kažu da je upravo ova kafana bila omiljeno stecište novinara Politike. Ovaj objekat, sagrađen 1922, pod zaštitom je grada Beograda kao spomenik kulture. Gosti Grmeča bili su poznati i po horskom pevanju. U sećanju posetilaca ove kafane ostala je priča da je goste kada se malo više zanesu i počnu da larme umesto da pevaju, smirivala kuvarica koja bi izletala iz kuhinje i podviknula.
Zajedničko sastajalište za oba novinarska tabora bio je Šumatovac smešten na pola puta između zgrada Politike i Radio Beograda. Bašta ovog restorana godinama je bila centralna letnja pozornica gradskog života. Tu su se sretala mnogobrojna poznata lica iz medija, kulture, sporta i estrade. Za kafanskim stolovima su nastajali novinski članci, intervjui, dogovarale emisije. Bilo je to mesto ludovanja i čvorište informacija koje su se razmenjivale i usmenim, kafanskim stazama, širile gradom.
Iako na mestima Šumatovca i Grmeča danas postoje restorani, može se reći da je novo vreme progutalo beogradski Bermutski trougao, a on novinare i novinarstvo kakvo je bilo.
Ni kafane nisu kao što su nekad bile, a ni novinari takođe.
Tu, u beogradskom Bermudskom trouglu, odmarali su, a neretko i pisali Momo Кapor, Vasko Ivanović, Bogdan Tirnanić. U restoranu Šumatovac u avgustu 1978. godine nastala je grupa Riblja čorba, koja je prvobitno trebalo da nosi naziv Bora i ratnici. U restoranu Pod lipom, Bora Đorđević je napisao pesmu „Dva dinara druže“.