Ukoliko imate posao koji se i dalje razrađuje ovo mogu biti smernice kako da budete na pravom kursu i od početka radite vremenski efikasno, a ukoliko imate lokal za koji se traži mesto više, onda vam svaki minut uštede, u zbiru na kraju radnog dana,može doneti nekoliko usluženih gostiju više.

Da li znate kakvo vam je prolazno vreme? Odnosno u proseku koliko vremena prolazi od ulaska gostiju do trenutka kada su usluženi i zatim do momenta kada zadovoljni napuštaju lokal? I ono što je još bitnije da li prepoznajete u kojim fazama možete ubrzati i poboljšati uslugu?  

Gde sesti?

Jedna od prvih dilema svakog gosta je gde da se smesti. Ukoliko ima previše izbora stajaće i osmatrati pre nego što se uputi stolu koji deluje najpodesnije. Ukoliko se pak traži mesto više stajaće na sred objekta gledajući oko sebe u potrazi za slobodnim stolom ili vrebati ko se sprema da ustane od stola. Ovakve stvari se ne dešavaju u lokalima koji imaju hostese na ulazu, ali ukoliko nemate mogućnosti da zaposlite osobu koja će biti zadužena za smeštanje gostiju, zamolite osoblje da u okviru svojih mogućnosti priđe novim gostima, pozdravi ih i uputi na slobodna mesta. Već u tom trenutku gosti mogu dobiti informaciju koji deo je za nepušače, gde se jače oseća klima, koji stolovi se mogu spojiti ukoliko je u pitanju veće društvo... Na ovaj način ćete brže skloniti gužvu sa prolaza između stolova, a i gosti će se osećati dobrodošlo i ceniće pažnju koju im pružate raspitujući se o njihovim željama i tražeći najbolje mesto za njih.

A šta piti i jesti?

Gosti će se lakše odlučiti ako konobar da neki predlog. U kafićima može da pohvali baristu i njegovu umešnost u pravljenju kafa, preporuči sveže ceđene sokove ili neki novi kolač. U restoranima može da se istakne novitet iz menija, neke sezonske đakonije ili jelo dana, predloži salata uz izabrano glavno jelo ili piće koje bi se slagalo uz poručeno. Ukoliko su deca za stolom mogu se odmah preporučiti sokovi za decu ili istaći da se služe i dečije porcije.

***Savet plus – meni na sajtu će skratiti vreme izbora za sve one koji pripremljeni prvi put posećuju neki lokal, a takvih nije malo.

Ako nije bilo na internetu, kao da se nije ni desilo

„Izvinite, a koja vam je šifra za wifi?“ je često prva stvar koju gost progovori kada sedne za sto. Onda ide obajašnjenje koja je mreža pa sricanje šifre i tako nekoliko puta dok svi gosti za stolom nisu čuli, razumeli i prikačili se.

Čak i ako sve ovo lepo piše na koricama menija, naravno da su pitanja česta jer uglavnom svi se vode onim da je lakše pitati umesto da se potrude da nešto provere i sami potraže.

Naš predlog je da imate odštampane kartice koji će stajati na stolu ili kod konobara, a koji će na pitanje o šifri imati spreman odgovor i to u pisanom obliku. Korisno neka bude puta 2, pa na karticama ispišite i vaš profil na društvenim mrežama i lokaciju i zamolite da vas označe ukoliko postuju na svojim nalozima slike iz vašeg lokala.

Trči tamo, trči ’vamo

Površinom veliki lokali bi trebalo da imaju po nekoliko stanica gde bi se nalazili meniji, rezervne čaše, ajnceri, tanjiri i escajg, začini, salvete i sve ostalo što stalno treba imati pri ruci i dodati gostu čim zatraži.

Što kod nas radi jedan u Americi radi troje

U većini naših restorana konobar uzima porudžbinu, iznosi hranu i rasprema sto dok je u Americi ovo razdeljeno na tri radna mesta. Waiter – uzima porudžbinu i donosi piće, stara se o udobnosti i zadovoljstvu gostiju i na kraju ispostavlja račun, Food Runner – iznosi hranu na sto, Busser – donosi vodu, odnosi tanjire i kada gosti odu rasprema sto i postavlja novi pribor.

Da li biste razmislili o novoj organizaciji rada ili barem na kratko testirali različitu raspodelu radnih zadataka?

Žuri i juri, ali ne propuštaj i ne popuštaj

Naš savet je da žurite i jurite za više posla i većom zaradom, ali ne popuštajte u kvalitetu i nikako ne propuštajte priliku da prema svakom gostu pokažete ljubaznost, uljudnost i uslužnost.