zakon-o-ugostiteljstvu

Šta donosi novi Zakon o ugostiteljstvu?

16 Avgust 2019 | AKTUELNO

Ovog leta, tačnije 1. jula započela je primena Zakona u ugostiteljstvu, uz rok od dve godine da se donese podzakonska regulativa za sprovođenje zakona.

Siva ekonomija je nešto sa čime se uspešno ili manje uspešno bore sve države sveta. Kod nas su sektori turizma, ugostiteljstva, saobraćaja i poljoprivrede označeni kao delatnosti gde je najviši rizik od poslovanja u sivoj zoni.

Nakon donošenja Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, usledile su izmene zakona kako bi se u što većoj meri stalo na put nelegalnom poslovanju, a doneti su i Zakon o turizmu i Zakon u ugostiteljstvu čime se regulisanje ovih oblasti razdvojilo pod okrilje zasebnih pravnih akata.

Centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma (CIS)

Kao najznačajnija novina donetih propisa smatra se uvođenje Centralnog informacionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma (CIS) koji će sadržati sve relevantne podatke o pružaocima usluga smeštaja i objektima za smeštaj i preko njega će se evidentirati svi podaci o ugostiteljskoj, nautičkoj i lovno-turističkoj delatnosti.

Njime se uređuje i prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti, prava lica i zaštita prava lica čiji se podaci prikupljaju i obrađuju, ograničenja zaštite podataka o ličnosti i obezbeđenje podataka, na način propisan zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Uvođenjem centralnog registra daje se mogućnost elektronske prijave gostiju, elektronskog plaćanja boravišne takse kao i podnošenje online zahteva za kategorizaciju objekta.

Fizičko lice koje pruža usluge smeštaja u objektu domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva više ne sme da pruža i usluge ishrane, što po ranijim propisima nije bilo zabranjeno.

zakon-o-ugostiteljstvu

Tajni gost

Pored turističkog inspektora, koji može da nastupi kao anonimni korisnik usluge, radi provere kvaliteta pružanja usluga u kategorisanim ugostiteljskim objektima (hotel, motel, turističko naselje, pansion, kao i njihovim podvrstama i specijalizacijama) poslovno udruženje ugostitelja može da odredi tajnog gosta koji nakon posete sačinjava stručno mišljenje i može ga dostaviti nadležnom ministarstvu.

Sajam i druge javne manifestacije

Ugostitelj koji obavlja delatnost povremeno na sajmovima, vašarima, prigodnim proslavama i na drugim javnim manifestacijama, a najduže 30 dana, nije u obavezi da za taj prostor registruje ogranak odnosno izdvojeno mesto van sedišta pravnog lica.

Zakon o ugostiteljstvu precizirao je značenje određenih pojmova, definisao ugostiteljsku delatnost, detaljnije regulisao prava i obaveze fizičkog lica kao ugostitelja, a uvedeno je i novo poglavlje „zaštita podataka o ličnosti“. Odredbe Zakona o ugostiteljstvu u manjoj meri se odnose na rad restorana, a tom materijom trebalo bi više da se pozabave podzakonski akti koje očekujemo u narednom periodu.

Utisak je da zakonodavac nije dovoljno konstatovao struku niti potrebe svakodnevnog poslovanja pa su neka od spornih pitanja ostala u sivoj zoni. Jedno od njih je bakšiš koji je ostao neregulisan pa ugostitelji stalno krše zakon jer u kasi imaju veće novčane iznose od stvarno ostvarenog prometa.

Novim zakonima izvršeno je usklađivanje sa zakonodavstvom EU, ali i sa drugim domaćim propisima, pre svega Zakonom o zaštiti potrošača, Zakonom o inspekcijskom nadzoru, Zakonom o opštem upravnom postupku.

Pozitivni aspekt donošenja Zakona o ugostiteljstvu je da je država prepoznala značaj ove grane privrede i donela samostalan zakon kojim ga reguliše. Bitna je namera i dobra volja da se stane na put sivoj ekonomiji, a time i nelojalnoj konkurenciji, a ostaje nada da će sve to u krajnjem nizu dovesti do poboljšanja kvaliteta i prosperiteta u ovoj oblasti.

Država smatra i da bi donete izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji trebalo da daju pozitivan efekat na smanjenje sive ekonomije. Mere se ne tiču samo ugostiteljstva već i svih privrednih subjekata.Ono što ipak brine je da će ugostitelji za učinjeni prvi prekršaj, umesto zabrane obavljanja delatnosti od sedam dana, ubuduće imati zabranu rada od 15 dana. Za ponovljeni prekršaj kazna će biti 90 dana, a ukoliko se isti prekršaj ponovi i treći put, neće moći da rade godinu dana.

FOTOGRAFIJE PREUZETE SA:
WEB PREZENTACIJE - UNSPLASH
Prethodni PostBackSledeći Post